Psihoterapija je proces povezivanja sa sobom. Razgovor između stručne osobe, psihoterapeuta i klijenta u kome delimo misli, osećanja i reakcije s ciljem da bi ih bolje razumeli.

Posmatrajući klijentove emocije, obrasce ponašanja i uverenja, sabotirajuća ponašanja, pomažemo mu da ih osvesti, razume, kada i kako su nastali, čemu su služili i da li služe i danas.

Tražimo adekvatnije obrasce, menjajući uveranja, ukoliko trenutna stvaraju poteškoće u funkcionisanju i odnosu sa sobom i drugima.

Cilj psihoterapije jeste pomoć i podrška osobi da nauči kako da se lakše nosi sa životnim izazovima i da razvije zdrave načine nošenja sa teškim emocijama, situacijama, odnosima, i kvalitetnije živi život koji nam noseći lepe događaje, donosi i one teške koji su sastavni deo života.

Pravo vreme je za psihoterapiju je kada osećate da se sami teško nosite sa trenutnom životnom poteškoćom, kada vam ta poteškoća otežava svakodnevno funkcionisanje, kada imate osećaj’’preplavljenosti’’.

Svi mi različito reagujemo i nosimo se sa životnim događajima koji za neke mogu biti stresni a za druge ne. Ne trebamo da čekamo da nas neki problem onesposobi da bi potražili pomoć, već čim osetimo tu potrebu za podrškom jeste bolja trenutak javljanja na psihoterapiju.

Za odlazak na psihoterapiju ne trebamo da čekamo burn-out, krizu ili veliki problem, rekao je i Irvin Jalom i slažem se sa njim.

Psihoterapija je mentalna higijena i ne trebamo čekati veliki problem da bi krenuli na psihoterapiju, već brinuti i negovati svoj um i telo.

• osećaj anksioznosti, straha, napetost ili umora koji ne prolazi,
• kada doživljavaju velike životne promene poput: dobijanja novog člana, dolaska bebe u porodicu, kada postanu roditelji, pri promeni mesta/zemlje stanovanja, promeni radnog mesta, stupanja u brak, zajednicu, izlaska iz odnosa, veze, braka, razvod, gubitka člana porodice ili bliske osobe/smrti ili prekida dugogodišnjeg značajnog prijateljskog, bliskog odnosa.
• poteškoće sa spavanjem ili česte glavobolje povezane sa stresom
• vrtlog misli koji otežava svakodnevno funkcionisanje i razmišljanje
• osećaj ljutnje sa kojim ne znaju kako da se nose
• poteškoće u odnosu s partnerom, decom ili bliskim ljudima,
• kada se neprestano vrte u istim mislima, sumnjama i strahovima,
• zbog sećanja i trauma koje izazivaju tugu i bol sa kojom ne znaju da se nose
• ili kada žele bolje da upoznaju sebe, svoje obrasce ponašanja, uverenja, sposobnosti, šire svoje kapacitete i jačaju snage.

Prvi susret je razgovor u kome se upoznajemo i pričamo o razlogu dolaska, poteškoćama, očekivanjima i ciljevima. O načinima podrške i rada. Upoznajemo se međusobno i otvaramo prostor za osećaje sigurnosti koji su važna komponenta psihoterapijskog odnosa.

Pitate me i pričamo o svemu što Vas interesuje o psihoterapijskom procesu, meni i vama i tako se upoznajemo. Dogovaramo sledeći termin dolaska ili ostavljamo prostor u kome javljate da li želite nastaviti terapijski proces ili ne.

Jedan susret traje između 50 minuta i sat vremena.

Psihoterapijski rad traži kontinuitet, i zato je najčešća dinamika psihoterapije jednom nedeljno. Kada postavimo ciljeve i u zavisnosti od poteškoća sa kojima dolazite, susret može biti i jednom u dve nedelje i to je onda savetovanje, što je i glavna razlika između psihoterapije i savetovanja.

Ta odluka zavisi i od Vaših finansija i vremena. U svakom slučaju, psihoterapeut daje predlog, ali je klijent taj koji odlučuje kojom učestalošću će dolaziti na psihoterapiju ili savetovanje.

Psihološko savetovanje se fokusira na rešavanje specifičnog, jasno definisanog problema (npr. stres, napadi panike, teške životne situacije), a ne na dubinsku analizu ličnosti.

Susreti su ređi, dva puta mesečno i trajanje je kraće, u zavisnosti od poteškoće sa kojom osoba dolazi, savetovanje može da traje svega nekoliko puta, što je i glavna razlika između psihoterapije i savetovanja.

Dok je savetovanje usmereno na aktuelni problem i brzo rešenje, psihoterapija podrazumeva dublji proces razumevanja i promene strukture ličnosti.

• Terapeuti su naučeni kako da saosećaju sa iskustvom svojih klijenata, a da ih klijenti ne preplave, da ne skoče odmah u pomoć da oni rešavaju problem umesto te osobe, da ne koriste rečenice poput “to nije strašno”, “sve će biti dobro”, ‘’proći će’’. To ih čini daleko boljim slušaocima.
• Terapeuti tokom svog školovanja dobiju veštine posmatranja i nalaženja “slepih tačaka” klijenta. Prijatelji ovo najčešće ne mogu uočiti, a umesto toga će vam često davati odgovore koje želite da čujete.
• Terapeut nikad neće biti ni na čijoj stani, što u slučaju prijatelja može da se desi. Terapeut je objektivan i gleda situaciju i vas celovito. Ne osuđuje, ne kritikuje.
• Terapeuti će postavljati pitanja bez osuđivanja kako bi vas učinili radoznalim u vezi sa vašim sopstvenim uverenjima, osećanjima i ponašanjem.
• Terapeuti mogu da slušaju probleme koje klijent iznosi, dok istovremeno prepoznaje njegove otpore, nesvesne procese i može da radi na razvijanju klijentovih snaga i kapaciteta za prevazilaženje poteškoća.
• Dobar terapeut veruje da svaka osoba ima kapacitet za pronalaženje najboljeg načina bivanja sa sobom i sa okolinom i radi na prepoznavanju i razvijanju istih, a ne na davanju saveta.