---
title: Kako izgleda ambivalencija u roditeljstvu?
description: Ambivalencija u roditeljstvu. Suprotne emocije.
---

[Blog](https://www.mamapsiholog.com/blog)

# [Kako izgleda ambivalencija u roditeljstvu?](https://www.mamapsiholog.com/blog/kako-izgleda-ambivalencija-u-roditeljstvu)

 Written by [Mama Psiholog](https://www.mamapsiholog.com/blog/author/mama-psiholog) | Oct 7, 2026, 8:00:39 AM

**Ambivalencija je istovremeno postojanje snažnih, ali potpuno suprotstavljenih osećaja prema detetu ili samoj ulozi roditelja.** 

- ''Volim svoje dete, ali ne volim ovaj posao/ulogu''.
- ''Volim svoje dete, ali kad vrišti, najradije bih otišla na pusto ostrvo''.
- ''Volim svoju decu, ali kad se svađaju, ja ''poludim''.
- ''Volim svoje dete ali ne volim da se igram sa barbikama/autićima''

Uloga roditelja nosi one momente, aktivnosti i odgovornosti koje su nam lepe, lake i uživamo u njima i istovremeno nosi i one manje zanimljive, teže, izazovnije i one koje najradije ne bismo radili ali su sastavni deo roditeljske uloge. Ko voli i uživa kada dete plače, neće da obuče jaknu, kada ima temperaturu, ali ipak je naša odgovornost da razvijamo sposobnost (tolerancije na frustraciju) da učimo da podnosimo i one lake i lepe, kao i one teže i manje nama zanimljive aktivnosti, odgovornosti, emocije(sposobnost za ambivalenciju i celovitost objekta).

U isto vreme možeš da osećaš:

- LJUBAV I OGORČENOST - osećaj duboke ljubavi prema detetu uz povremeni osećaj ljutnje ili nesvesnog zameranja zbog npr.gubitka slobode, starog identiteta, nespavanja, ili ostavljanja karijere po strani.
- **BLISKOST I ŽELJU DA POBEGNEŠ** - Prisustvo snažne potrebe da budeš uz dete, zaštitiš ga koja je često pomešana sa mišlju ''sad bih pobegla na pusto ostrvo malo da odmorim''.
- **PONOS I MONOTONIJA** - osećaj sreće  radosti kada vidiš dete kako raste,uči nove veštine i dosada pa čak i iritacija što svakodnevno moraš da ponavljaš iste stvari.

 

*Iako se o tome retko govori zbog straha od osude društva i osećaja krivice, psiholozi naglašavaju: Ambivalencija je potpuno normalan, čest i neizbežan deo roditeljskog iskustva, a ne znak da je neko loš roditelj.*

ZAŠTO SE JAVLJA AMBIVALENCIJA?

Roditeljstvo zahteva preoblikovanje istavljanje dečijih potreba na prvo mesto, pogotovo u prvom periodu, odosno prvoj godini detetovog života kada je zavisno od nas u svakom smislu, što je prirodno da u tom periodu stavimo detetove potrebe ispred svojih 24/7. Međutim istovremeno, to jeste i razlog manje mogućnosti zadovoljenja i svojih potreba u onoj meri u kojoj nam je možda potrebno, što je opet prirodno. I onda se javlja osećaj gubitka slobode, autonomije i identiteta.

 

Sa roditeljstvom u paketu dolaze društveni pritisak i nerealna očekivanja. Gledajući društvene mreže, čitajući gomilu knjiga o roditeljstvu i gledajući ''srećne roditelje i bebe'', indirektno dobijamo poruku o savršenom roditeljstvu, koje jeste mit. Ali stalna izloženost tome, stvara iluziju o savršenim roditeljima, i pritisak da ''dobri roditelji'' su uvek nasmejani i srećni, puni strpljenja, što u praksi nije moguće. Tako da društveni pritisak i nerealna očekivanja jesu jedan od snažnih faktora javljanja ambivalencije prema sebi kao roditelju.

 

Kada dugo i kontinuirano stavljamo tuđe potrebe ispred svojih, uz vrlo malo prostora za naše, dolazi do psihofizičke iscrpljenosti, nivo stresa raste kada zahtevi (društveni, socijalni, ili naši lični ) prevazilaze roditeljske kapacitete, mozak prirodno reaguje distancijranjem i neprijatnim emocijama, (ljutnjom, besom, okrivljavanjem, zameranjem prema sebi, partneru,detetu) kao odbrambeni mehanizam. I to može biti znak da smo ušli u hroničan umor i roditeljsko sagorevanje.

 

Najveći problem sa ambivalencijom nije njeno postojanje, već njeno potiskivanje. Kada roditelji negiraju ove osećaje jer se stide, rizikuju:

 

• Razvoj anksioznosti i depresije.

• Povećanu iritabilnost ili pasivno-agresivno ponašanje prema partneru ili detetu.

• Emocionalno distanciranje od partnera, deteta, društva.

 

Umesto da krijem ljutnju, umor i ne priznajem da postoji, važno je raditi na normalizovanju i prihvatanju ''NORMALNO JE DA MI JE OVO TEŠKO I DA SAM UMORNA. TO NE ZNAČI DA SAM LOŠA MAMA''.

Razdvajanje osećaja: Ljubav prema detetu je jedno, a umor od uloge nešto sasvim drugo. 

**I zato je prevencija** 👉 razumevanje da su suprotstavljeni osećaji deo ljudske prirode omogućuje roditeljima da otpuste krivicu, potraže podršku na vreme i izbegnu roditeljsko sagorijevanje.

 

*Aleksandra Jedvaj, master psiholog i psihoterapeut u superviziji*

*Seansu možete zakazati putem mejla: jamamapsiholog@gmail.com*

[View full post](https://www.mamapsiholog.com/blog/kako-izgleda-ambivalencija-u-roditeljstvu)

```json
{
  "@context" : "http://schema.org",
  "@type" : "BlogPosting",
  "author" : {
    "@type" : "Person",
    "name" : "Mama Psiholog"
  },
  "dateModified" : "2026-10-07T08:00:39.397Z",
  "datePublished" : "2026-10-07T08:00:39Z",
  "headline" : "Kako izgleda ambivalencija u roditeljstvu?",
  "image" : {
    "@type" : "ImageObject",
    "height" : 854,
    "url" : "https://144309740.fs1.hubspotusercontent-eu1.net/hubfs/144309740/ambivalencija%20u%20roditeljstvu.jpg",
    "width" : 1280
  },
  "mainEntityOfPage" : "https://www.mamapsiholog.com/blog/kako-izgleda-ambivalencija-u-roditeljstvu",
  "publisher" : {
    "@type" : "Organization",
    "logo" : {
      "@type" : "ImageObject",
      "height" : 60,
      "url" : "/hs/hsstatic/content_shared_assets/static-1.4092/img/default-amp-logo.png",
      "width" : 60
    },
    "name" : "Mama Psiholog "
  }
}
```